Šta je alergijska kijavica?

Alergijska kijavica je zapaljenje nosnih puteva, praćeno curenjem vodnjikavog sekreta iz nosa i svrabom nosa i očiju.

Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju.

Beningna hiperplazija prostate (BHP) je termin koji se odnosi na uvećanje prostate kod starijih muškaraca.

Dijabetes utiče na mnoge organe u telu i može prouzrokovati komplikacije koje mogu biti ozbiljne i nepovratne. Kada se šećer u krvi ne kontroliše, organi dobijaju ozbiljna oštećenja.

Kada su tanke vazdušne komore u plućima razorene, kiseonik ne može da dospe u krv, što rezultira bolešću koja je poznata kao emfizem.

Jedan od mnogih problema koji prate savremeno čovečanstvo je i gojaznost. Ukoliko ste gojazni ili preterano uhranjeni imate veći rizik od pojave različitih zdravstvenih problema.

Blokirani disajni putevi mogu otežati disanje

Hronični bronhitis je vrsta opstruktivne bolesti pluća sa hroničnim tokom i prouzrokovan je zapaljenjem bronhija, važnim delom disajnih puteva u plućima. Emfizem pluća i astma su takođe hronične opstruktivne bolesti pluća.

Pacijenti koji svom farmaceutu često postavljaju pitanje da li uz svoju terapiju mogu da koriste alkohol i u kojoj meri, mogu naći neke odgovore u ovom tekstu.

Nepravilnom upotrebom kapi za oči se nepotrebno troše!

Kapi za oči se  koriste za lečenje mnogih uobičajenih stanja.

Praćenje nivoa šećera (glukoze) u krvi je bitan faktor u lečenju šećerne bolesti. Samokontrola šećera u krvi je postupak sa kojim bi svi dijabetičari trebalo da budu upoznati.

Svi mi možemo da napravimo proste izmene u našem životu koje mogu da imaju značajan uticaj na naše mentalno zdravlje i opštu dobrobit.

Mentalno zdravlje je vezano sa tim kako razmišljate i kako se osećate, kao i kako reagujete kada ste loše raspoloženi i kada ste dobro. Male izmene Vašeg života ne koštaju mnogo i ne oduzimaju dosta vremena. Svi mogu da prate ove proste savete.

Nedostatak krvi u  mozgu

Moždani udar nastaje onda kada krv ne može slobodno da cirkuliše kroz moždane krvne sudove. Kada ćelije mozga ostanu bez kiseonika one umiru.

Preko 70% žena u svetu u reproduktivnom periodu uzima oralnu kontracepciju.
Pitajte Vašeg farmaceuta i razrešite nedoumice oko ovog vida kontracepcije.

Ozbiljan zdravstveni problem starije populacije

Više desetina miliona ljudi u svetu ima problem sa niskom gustinom kostiju, a od njih, više od deset miliona ljudi ima tako nisku gustinu kostiju da im je dijagnostikovana osteoporoza.

Rano otkrivanje karcinoma dojke

Šta je karcinom dojke i koliko se često javlja

Karcinom dojke je najčešći maligni tumor kod žena

Fraktura kuka je tipična za stariju populaciju. Iako većina pacijenata sa slomljenim kukom vremenom povrati većinu svojih funkcija, slomljeni kuk u starijem životnom dobu može značiti stalni gubitak samostalnosti.

Bakterijska infekcija grla

Faringitis je upala ždrela. Ova upala dovodi do simptoma gušobolje. Iako je većina infekcija koje uzrokuju gušobolju virusnog porekla, oko 5% do 10% faringitisa ipak uzrokuju bakterije.

Dva povezana stanja

Toplotna  iscrpljenost i toplotni udar (sunčanica) su stanja koja nastaju kao rezultat kratkog ili dužeg izlaganja visokoj spoljašnjoj temperaturi.

U ovim stanjima telo ne može kompenzovati preteranu toplotu i ne može se dovoljno rashladiti znojenjem. To se obično dešava tokom ekstremnih napora na visokojtemperaturi, što izaziva povećanje temperature  tela koju proizvode mišići. Dešava se takođe i kada je visok nivo vlažnosti, što dodatno otežava rashlađivanje tela znojenjem. Osobe koje su posebno ostljive na toplotu su ili vrlo mlade ili jako stare, osobe koje boluju od hroničnih bolesti, uključujući gojaznost i alkoholizam i oni koji koriste izvesne lekove, kao što  su antihistaminici, antiholinergici i psihoaktivni lekovi. Stanja izazavanavisokom temperaturom mogu biti sprečena unošenjem dovoljne količine tečnosti  i omogućavanjem  telu  da  se prirodno  znoji  tako  što  se koža održava hladnom, a to se postiže nošenjem lagane, komotne i prozirne odeće.Svaki fizički napor  u vreloj sredini bi trebalo  izbegavati kad god je to moguće. Ako se to ne može izbeći, fizičke aktivnosti bi trebalo prekidati češćim odmorima ili  ih odložiti za hladniji deo dana (rano ujutru, kasno popodne).

Toplotni udar i iscrpljenost izazvana tolotom  su dva različita medicinska stanja. Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku pomoć i  najčešće hospitalizaciju, gde pacijent može da primi infuziju, odn. tečnost i elektrolite koje je izgubio.

Toplotni udar je hitno stanje

Dugo izlaganje visokoj temperaturi izaziva  na hiljade smrtnih slučajeva u svetu svake godine, više od  prirodnih katastrofa zajedno. Mada veći rizik imaju deca i stariji, hronični bolesnici i osobe  koje koriste psihoaktivne lekove, mlade i zdrave osobe mogu takođe  imati zdravstvenih problema  izazvanih toplotom. Kada telo ne može dovoljno da se rashladi u ekstremno toploj sredini, temperatura tela brzo raste. To se obično dešava kad je visoka vlažnost vazduha koja onemogućava  znojenje.  Temperatura tela može brzo da skoči i da izazove  oštećenje mozga i drugih vitalnih organa. Zdravstveni problemi izazvani toplotom mogu da se dogode posle jednog dana ili samo nekoliko sati posle izlaganja ekstremnoj temperaturi. Važno je prepoznati razlike u simptomima između iscrpljenosti izazvane toplotom ( srednje težak oblik) i toplotnog udara (mnogo ozbiljniji oblik koji zahteva hitnost ) da bi se znalo kojim će se redom pomoći nekom ko je pogođen ovim stanjima.Ova stanja imaju različite simptome i zahtevaju  različito lečenje.

•   Iscrpljenost izazvana toplotom: Može se razviti posle nekoliko vrelih dana  ili visoke tempreature vazduha kada se ne pije dovoljno tečnosti, što vodi gubitku vode i/ili elektrolita (dehudratacija). Simptomi toplotne iscrpljenosti  su     bledilo,  preznojavanje,  mišićna  slabost,  nesvestica, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje. Ovakve osobe karakteriše hladna koža, ubrzan rad srca i brzo i plitko disanje. Posle odmora, hladne kupke ili tuša, rashlađivanja i hladnih napitaka  ili vode koji se uzimaju  na svakih  pet minuta  i u malim gutljajima, iscrpljenost toplotom se obično uspešno leči. Ako simptomi traju duže od jednog sata od početka tretmana, neophodna je medicinska nega.

•   Toplotni udar: Može biti potencijalno smrtan, a karakteriše ga brzi skok telesne temperature i nemogućnost tela da se znoji i vrši termoregulaciju. Ovo stanje se može razviti iz iscrpljenosti izazvane toplotom koja nije lečena. Toplotni udar zahteva hitno medicinsko lečenje. Češće se razvija kod starijih, dece (ispod 4 godine ) , gojaznih osoba, osoba sa hroničnim bolestima (bolesti srca, dijabetes ) i pacijenata koji zahtevaju lečenje  koje ometa   termoregulaciju. (To   uključuje   lečenje   antiholinergicima, anksioliticima, antiparkinsonicima, i nekim antihistaminicima). Može proći i  nekoliko dana od izlaganja visokoj temperaturi do razvoja simtoma, ali kad počnu, temperatura tela može skočiti za nekoliko minuta do opasnog nivoa. Toplotni udar je češći  kad je visoka temperatura  kombinovana sa visokom vlažnošću. Simtomi su crvena, vruća, suva koža (bez znojenja ) , vrtoglavica,  konfuzija, gubitak svesti, nizak krvni pritisak, ubrzan rad srca, glavobolja i vrlo visoka telesna tempreatura  (i preko 40 stepeni Celzijusa ) .  Ovako visoka temperatura može izazvati trajno oštećenje mozga, oštećenje drugih organa kao što su bubrezi,
konvulzije i smrt. Osoblje hitne medicinske pomoći  mora odmah  biti obavešteno ako osoba ima  ove simptome. Prva pomoć kod toplotnog udara uključuje pomeranje pacijenta iz tople sredine, hlađenje tela na sve moguće načine da bi se skinula temperatura i korišćenje ventilatora  ako je moguće. Temperaturu  tela  bi trebalo proveravati svakih 10 minuta i hlađenje treba nastaviti dok ne spadne  ispod 39oC. Kako temperatura pada naglo,  pacijent može dobiti i  groznicu, pa treba i o tome voditi računa.

Sa dolaskom prvih toplih sunčanih dana, kada više vremena provodimo na otvorenom, svake godine se nameću slična pitanja: