Alergijska kijavica

Opis alergijske kijavice

Alergijska kijavica se javlja kod oko 20% svetske populacije, a kod nas se rangira kao jedna od najčešćih bolesti stanovništva. Simptomi se javljaju u predelu nosa i očiju, najčešće nakon izlaganja prašini, iritansima, ili određenim vrstama polena koji se javljaju sezonski, a na koje su ljudi alergični. Dve trećine svih pacijenata dobijaju simptome pre svoje 30-te godine života, mada se simptomi mogu javiti u bilo kom životnom dobu. Postoji jaka genetska predispozicija za alergijske kijavice. Pacijenti sa alergijskom kijavicom mogu biti jako ograničeni u svojim dnevnim aktivnostima.

Uzroci i faktori rizika za alergijsku kijavicu

Mnogi alergeni su uzročnici alergijske kijavice. Mogu da se javljaju sezonski ili tokom cele godine. Čestice prašine, insekti, grinje i životinjski sekreti su primeri alergena koji se javljaju tokom cele godine. Poleni sa drveća i trave su primeri sezonskih alergena. Sezonski poleni koji se prenose putem vetra su uzročnici alergijskih reakcija, dok se poleni koji se prenose insektima najčešće ne ubrajaju u alergene. Grinje se javljaju u toplim i zavučenim mestima. Grinje se najčešće nalaze u vidu kućne prašine i one izazivaju alergijske reakcije tokom cele godine. Životinjski alergeni se najčešće javljaju u zatvorenim prostorima. Primer za to su alergeni iz sekreta mačaka koji mogu opstati u zatvorenom prostoru i po nekoliko meseci nakon što je životinja uklonjena iz tog prostora.

Simptomi alergijske kijavice

U karakteristične simptome se ubrajaju često ponavljano kijanje, rinoreja (curenje nosa), "zapušen" nos, svrab u predelu očiju, nosa, uha, grla, kao i opšti umor i iscrpljenost. Simptomi uključuju i teško disanje, suzenje očiju, suvo grlo i poremećaj čula mirisa. Hronični kašalj može da se javi usled iritacije post-nazalnih puteva sekretom iz nosa, ali ga ne treba mešati sa astmom. Takođe su uobičajeni bolovi u sinusima i zapušenost ušiju sekretom.

Terapija alergijske kijavice

Cilj terapije je da se smanje simptomi alergijske kijavice. Najbolje je izbegavanje alergena ili smanjenje kontakta sa njima (mada često to nije moguće usled njihovog prisustva svuda oko nas), ali olakšanje simptoma se može postići i primenom određenih grupa lekova.

1. Antihistaminici i dekongestivi

Oralni dekongestivi koji se upotrebe sami mogu biti od pomoći, (npr. pseudoefedrin). Antihistaminici su dostupni u obliku tableta, kapsula ili rastvora, i mogu ili ne moraju biti u kombinaciji sa dekongestivima. Obični antihistaminici uključuju bromfeniramin ili hlorfeniramin. Danas se više upotrebljavaju nesedativni (za koje je manja verovatnoća da će izazvati pospanost) dugodelujući antihistaminici, kao što su loratadin, desloratadin i feksofenadin.

2. Nazalni sprejevi

Kod rinoreje, nazalni sprejevi koji mogu da sadrže i kortikosteroide mogu takođe da pomognu tako da nije neophodno koristiti antihistaminike i dekongestive. Bitno je zapamtiti da se u slučaju korišćenja nazalnih sprejeva sa kortikosteroidima poboljšanje javlja tek nakon nedelju ili dve. Ove sprejeve treba koristiti samo uz konsultaciju sa lekarom.

3. Mere opreza

Sezonski alergeni (kao što su oni sa drveća, iz trave i sl.) su teški za izbegavanje na otvorenom, ali mogu da se u zatvorenom izbegnu zatvaranjem prozora i uključivanjem uređaja za prečišćavanje vazduha ili korišćenjem filtera za prašinu.

U Apoteci Kragujevac možete naći širok izbor preparata koji se koriste kod alergijskih kijavica. Takođe u Apoteci Kragujevac možete od svog farmaceuta dobiti savet o korišćenju tih preparata, kao i sve potrebne informacije u vezi tih preparata.

Mr ph. Vladimir Janićijević