Beningna hiperplazija prostate

Muškarci sa ovim problemom imaju učestalo noćno mokrenje, urgentnu potrebu za uriniranjem, problem u započinjanju i prekidanju u toku uriniranja i kapanjem na kraju uriniranja. Sve ovo je u vezi sa efektom koji uvećana prostata ima na ureter, kanal kroz koji protiče mokraća. Sa godinama prostata (žlezda) se polako uvećava i pritiska uretru utičući tako na protok urina kroz nju. Iako simptomi beningne hiperplazije prostate nisu opasni, pritisak na uretru kako prostata raste može da dovede do nepotpunog pražnjenja mokraćne bešike, iritacije zida bešike i stalnih infekcija urinarnog trakta.

Postoje dve grupe lekova u lečenju BHP: blokatori hormona koji sprečavaju uvećanje prostate, i alfa-blokatori koji opuštaju mišiće bešike kako bi olakšali uriniranje. Ponekad se ove dve grupe lekova koriste zajedno, obzirom da deluju različitim mehanizmima da bi se olakšali simptomi BHP. Ukoliko se simptomi ne poboljšaju ovim lekovima ili ukoliko je uvećanje prostate dosta izraženo postoje nehirurške i hirurške metode koje su u izvesnim slučajevima efikasne. Nehirurške metode uključuju toplotnu terapiju koristeći različite oblike energije da bi se smanjilo uvećano tkivo prostate. Hirurško lečenje je standard u terapiji BHP godinama i postoji nekoliko hirurških zahvata zavisno od individualnih karakteristika pacijenta i stepena uvećanja prostate.

Sastavni deo starenja

Iz još ne sasvim razumljivih razloga, prostata polako raste sa godinama. Iako se određeno uvećanje javlja kod muškaraca sa godinama, simptomi BHP se ne javljaju kod svih muškaraca sa uvećanom prostatom. Više od polovine muškaraca starijih od 60 godina iskuse neke urinarne simptome BHP, incidenca raste kako se približavaju 70-im i 80-im godinama. BHP je češća kod muškaraca sa porodičnom istorijom uvećane prostate.

Simptomi uvećane prostate su povezani sa pritiskom na uretru, kanal kroz koji protiče mokraću iz bešike. Kako se uretra sužava, bešika odgovara iritacijom i nepotpunim pražnjenjem što vodi ka postepenom razvoju urgentnog, učestalog, isprekidanog uriniranja i kapanja. Simptomatična BHP zahteva lekarski pregled i adekvatno lečenje kako bi se izbegle komplikacije kao što su hronične infekcije urinarnog trakta i oštećenje bubrega. Kako ovi simptomi takođe mogu biti rezultat drugih stanja kao što su rak prostate ili bešike pregled lekara će ustanoviti uzrok i plan lečenja.

Dijagnoza BHP se postavlja nakon pažljive procene simptoma. Izvodi se digitalni rektalni pregled kako bi se osetila pozadina prostate kroz zid rektuma i utvrdilo da li je uvećana. Uzorak urina se može testirati da bi se ispitalo postojanje urinarne infekcije a u krvi se ispituje prostata-specifični antigen (PSA) karakterističan kod raka prostate. U nekim slučajevima se vrši ultrazvučni pregled ili biopsija tkiva prostate.

Lečenje

U slučajevima blagog do umerenog povećanja prostate sa malim brojem simptoma, medikamentno ili hirurško lečenje ne mora biti odmah potrebno, obzirom da simptomi mogu nestati vremenom. Međutim, većini muškaraca sa uznapredovalim simptomima BHP će konačno trebati lečenje da bi olakšali simptome i sprecili komplikacije urinarnog trakta.

Lekovi

Lekovi koji se koriste za lečenje simptoma BHP uključuju one koji usporavaju rast prostate i one koji relaksiraju glatke mišice bešike i olakšavaju protok urina iz bešike kroz uretru. Lekovi finasterid i dutasterid usporavaju rast prostate, ovi lekovi zaustavljaju proizvodnju hormona koji prouzrokuju uvećanje prostate. Neželjeni efekti ovih lekova su blagi ali uključuju i prolazne probleme u seksualnoj želji ili samom aktu. Lekovi koji opuštaju glatke mišiće bešike su poznati kao alfa-blokatori i to su alfuzosin, doksazosin, tamsulosin i terazosin. Nezeljena dejstva ovih lekova obuhvataju vrtoglavicu, nizak krvni pritisak i mučninu. Kod nekih pacijenata kombinacija dva leka koji deluju različitim mehanizmima moze da bude efikasnija nego pojedinacna upotreba.

Nehirurška i hirurška terapija

Toplotna terapija je nehirurška metoda lečenja simptoma BHP koja koristi izvore energije kao što su mikrotalasi, radiotalasi, elektricitet ili laser da bi se uništio višak tkiva prostate. Hirurško odstranjenje viška tkiva se izvodi u slučajevima kada je prostata ozbiljno uvećana ili kada drugi tretmani nisu dovoljno efikasni. Simptomi se mogu poboljšati sa nekoliko promena u životnim navikama kao što su ograničeno konzumiranje tečnosti nekoliko časova pre spavanja da bi se smanjila učestalost noćnog mokrenja i obezbedilo kompletno pražnjenje bešike tokom uriniranja. Muškarci sa uvećanom prostatom ne bi trebalo da uzimaju dekongestive koji se nalaze u slobodnoj prodaji obzirom da ovi lekovi izazivaju retenciju urina stežući mišić oko uretralnog otvora.