Prelom kuka

Sadašnje hirurško lečenje frakture kuka omogućava većini pacijenata da povrate prethodnu pokretljivost. Ipak, slomljeni kuk predstavlja ozbiljno stanje koje može voditi do životno ugrožavajućih komplikacija. Većina fraktura kuka uzrokuje bol i nepokretnost zahvaćene noge. Kod nekih pacijenata kuk i noga mogu biti izvrnuti spolja u neuobičajeni položaj ili noga ispod polomljenog kuka može biti kraća od druge noge. Područje zahvaćeno prelomom se identifikuje rendgenskim zracima, kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonancom. Većina preloma kuka se javlja na gornjem delu butne kosti zvanom vrat butne kosti. Kao i svaka kost i kost kuka moze biti naprsla, potpuno polomljena ili ivice mogu biti razdvojene. U najvećem broju slučajeva potrebna je hirurška intervencija. Hirurgija uključuje zašrafljivanje polomljenih delova kostiju jednih za druge, ili za metalnu ploču, zamenu polomljenog dela femura (butne kosti) metalnom protezom ili zamenu gornjeg dela femura i udubljenja kuka protezom (totalna zamena kuka).

Obzirom da se prelomi kuka skoro uvek mogu izbeći, veoma je važno za stariju populaciju da održavaju svoje kosti jakima i preduzmu mere kako bi sprečili pad, poštujući nekoliko jednostavnih saveta.

Osobe sa većim rizikom od preloma

Primarni uzrok preloma kuka je povreda. Kod mlađih osoba to može biti automobilska nesreća ili sportska povreda. Kod starijih osoba najčešći uzrok je pad. Kod krtih kostiju kuk se može slomiti i bez ikakve povrede tokom obavljanja rutinskih poslova. Kao rezultat toga, jedan od najvećih rizika za prelom kuka jeste starije godište, sa starenjem dolazi i slabljenje mišića, loša ravnoteža i oslabljena gustina kostiju (osteoporoza). Kako žene imaju veći rizik za osteoporozu sa godinama, njihov rizik za prelom kuka je dva do tri puta veći nego kod muškaraca. Pojedini  lekovi, kao na primer kortikosteroidi koji se upotrebljavaju u dužem vremenskom periodu mogu da oslabe kosti, drugi pak (sedativi ili lekovi za sniženje krvnog pritiska) mogu da izazovu poremećaj ravnoteže. Pacijenti koji boluju od bolesti koje nose povećan rizik od pada kao što su artritis, Parkinsonova bolest i demencija su takođe sa povećanim rizikom za prelom kuka.

Znaci i simptomi

Najčesci simptom preloma  je bol u predelu kuka koji onemogućava da se osoba osloni  na povređeni kuk. Mogu biti prisutni i znaci povrede kao što su otok ili pojava modrica oko zgloba kuka. Može biti i krvavrenja u okolno tkivo ukoliko polomljena kost ošteti neki krvni sud. Noga sa strane polomljenog kuka moze biti kraća od druge noge, ili može biti izvrnuta umesto da pravo leži. U retkim slučajevima bol usled polomljenog kuka je toliko blag da pacijent ne shvata da se radi o prelomu i žali se na blagi bol u predelu kuka ili karlice.

Lečenje

U najvećem broju slučajeva prelom kuka se mora hirurški leciti. Nakon operacije sledi rehabilitacija uz pomoćna sredstva za hodanje. Oporavak od preloma kuka je spor proces koji iziskuje mnogo meseci i zavisi od tipa preloma i fizičke kondicije pacijenta pre preloma. Mnogi pacijenti sa prelomom kuka privremeno ostaju u rehabilitacionim centrima ili bolnicama,  pre nego što se vrate svojim normalnim aktivnostima. Prelom kuka je ozbiljno stanje i može se iskomplikovati konfuzijom, depresijom, promenama u krvnom pritisku, poremećajem elektrolita, krvnim ugrušcima i plućnom embolijom. Pojedini lekovi koji se koriste za ublažavanje bolova mogu takođe da izazovu sedaciju, mučninu i  konstipaciju koja može biti značajan problem za starije osobe.

Preventiva

Prelom kuka se moze sprečiti održavanjem jačine kostiju. Ženama se savetuje  da rade test merenja gustine kostiju u vreme menopauze da bi se odredilo da li je potrebno sprečiti ili lečiti već nastalu osteoporozu. Nadoknada kalcijuma i vitamina D, prilagođene fizičke vežbe i lekovi koji sprečavaju slabljenje kostiju (bisfosfonati, raloksifen i kalcitonin) predstavljaju efikasan način za sprečavanje preloma kuka i kod žena i muškaraca. Sprečavanje mogućih padova je uvek ključno. Izbaciti klizave tepihe i podloge, napraviti gelendere na stepeništu i obezbediti dobru osvetljenost prostorija (posebno noću) - to su jednostavni načini za izbegavanje pada. Nekim pacijentima se savetuje da nose zaštitnike za kukove tokom dana. Ovi mekani podmetači se nose ispod odeće kako bi zaštitili kuk od preloma.