Hronični bronhitis

Sva ova stanja rezultuju delimično ili potpuno blokiranim disajnim putevima i u znatnoj meri otežavaju disanje. Većina pacijenata kod kojih se razvio hronični bronhitis je bila izložena zagađenom vazduhu u svojim domovima ili na radnim mestima tokom dugog perioda. Taj vazduh može biti zagađen zbog dima cigareta, hemijskih zagađivača, metala, prašine ili nekih drugih zagađivača. Pacijent koji boluje od hroničnog bronhitisa počinje da pokazuje simptome kroz postepeno pogoršanje hroničnog kašlja sa belim ili obojenim ispljuvkom i to se javlja uglavnom oko 40. do 50. godine života. Mnogi pacijenati ne počinju lečenje u ovoj fazi bolesti misleći da to nije ozbiljno stanje. U njihovim 50-tim i 60-tim godinama života počinju da traže pomoć lekara jer im isprekidani dah predstavlja ozbiljnu smetnju pri aktivnostima.  Dijagnoza hroničnog bronhitisa se postavlja na osnovu pacijentove istorije simptoma, rentgenskog pregleda grudnog koša, kao i testova funkcije pluća. Često pacijenti sa hroničnim bronhitisom imaju i pridružene i astmu i emfizem zajedno sa bronhitisom. Pošto hronični bronhitis ostavlja trajne ožiljke na plućima, jako je važno da pacijenti sa ovim simptomima na vreme posete doktora i započnu lečenje. Lečenje za cilj ima sprečavanje daljeg pogoršanja simptoma tako što će pacijent prestati da puši, da izbegava zagađene prostorije kao i druge pokretače simptoma (poput infekcija). Odgovarajuća ishrana i vežbe disanja takođe mogu pomoći pacijentu sa hroničnim bronhitisom da vodi aktivan i produktivan život.

Pacijenti sa hroničnim bronhitisom moraju biti sigurni da razumeju svoj plan lečenja i prate instrukcije svog lekara ako primete bilo kakve promene u odnosu na uobičajene simptome.

Zapaljenje na nivou pluća

Zašto se razvija hronični bronhitis?

Hronični bronhitis je zapaljenje u nivou velikih disajnih puteva u plućima, obično prouzrokovan konstantnom iritacijom. Uzrok ove iritacije je najčešće dim  cigareta, ali se hronični bronhitis može takođe razviti i ako je pacijent duže vrem izložen zagađivačima vazduha kao što su hemijska isparenja ili prašina. Zapaljenje i otok disajnih puteva uzrokuju povećanje produkcije mukusa, što dovodi do produktivnog kašlja sa ispljuvkom. Hronični bronhitis se definiše kao prisustvo produktivnog kašlja tokom tri meseca u toku godine, dve godine zaredom. Kod hroničnog bronhitisa, razmena vazduha je blokirana usled prisustva mukusa i otoka u nivou disajnih puteva. Produktivni kašalj kod ovih pacijenata je rezultat prisustva mukusa. Nažalost, ovaj mukus takođe predstavlja odličnu sredinu za razvoj infekcija. Tokom ovih infekcija, ispljuvak kod pacijenata (inače bezbojan) postaje beo, žut ili zelen i skraćuje se dah. Istorija simptoma kod pacijenata kao i rezultati pregleda se koriste kod dijagnostifikovanja hroničnog bronhitisa. Ovi pacijenti obično prvo primete jutarnji kašalj, i eventualno se žale na kašalj koji traje tokom čitavog dana. Kako se dato stanje pogoršava, sve više se skraćuje dah i pacijent mora da radi vežbe kako bi se to usporilo. Rendgenski pregled grudnog koša pomaže da se isključe stanja sa sličnim simptomima, kao što su kancer ili tuberkuloza. Testovi disanja, takođe poznati kao testovi funkcije pluća, obezbeđuju značajne informacije o veličini zapaljenja i da li su prisutni astma ili emfizem. Ovi testovi takođe prate efikasnost lekova koji se koriste za lečenje opstruktivne bolesti pluća i detektuju bilo kakvo pogoršanje ili poboljšanje stanja.

Lečenje: Prvi korak kod lečenja je izbegavanje svih iritacija pluća, uključujući pušenje cigareta i zagađeni vazduh. Najvažniji korak za pušače sa hroničnim bronhitisom je prestanak pušenja. Neophodno je izbeći izlaganje prašini ili isparenjima na radnom mestu. Ove mere zaštite obično smanje simptome. Pacijentma sa bronhitisom se savetuje da izbegavaju korišćenje proizvoda u obliku aerosola (sprejevi) i da nose zaštitne maske u prisustvu jakih isparenja. Kako su pacijenti sa hroničnim bronhitisom rizični po pitanju komplikacija kod gripa, važna je vakcinacija protiv gripa jednom godišnje. Pneumokokna vakcina  se  takođe  daje  pacijentima  sa  hroničnim  bronhitisom  da  bi  se  sprečila pneumokokna  upala pluća. Treba  se  pridržavati  pravilne ishrane i odgovarajućeg programa vežbi pošto mnogi pacijenti moraju da poboljšaju otpornost organizma. Pneumolog može prepisati i program oporavka da bi se pomoglo ojačanje disajnih mišića prirodnim putem. Pacijent posebno treba obratiti pažnju na povećanje ili smanjenje količine ispljuvka, promenu boje i gustine ispljuvka, otekle zglobove, loše spavanje, preterani umor kao i značajno skraćenje daha.

Upotreba bronhodilatatora: Hronični bronhitis može trajno oštetiti tkivo pluća. Bilo kako bilo, pacijenti često imaju olakšanje zbog upotrebe bronhodilatatora koji se uzimaju oralno ili se direktno inhaliraju u pluća. Ovi lekovi šire vazdušne puteve i olakšavaju disanje. U  bronhodilatatore  spadaju  lekovi  kao  što  su  metaproterenol, albuterol, terbutalin, pirbuterol i teofilin. Kod nekih pacijenata, oralni ili inhalirani kortikosteroidi mogu pomoći kod lečenja zapaljenja pluća. Antibiotici se često koriste kada se usled infekcije jave simptomi kao što su pojačan kašalj, promene u sputumu, kratak dah, groznica. Da bi se sprečilo isušivanje mukusa, treba unositi što više tečnosti.

Vaš farmaceut će vam odgovoriti na sva pitanja u vezi prepisanih lekova.