Interakcije lek - alkohol

Pre svega, alkohol kao najviše korišćena”društveno prihvatljiva droga”, nema samo veliki sociološki i toksikološki značaj, već je jedan od bitnih faktora koji utiču na zdravlje ljudi. Samo jedan od aspekata tog uticaja su brojne interakcije lekova i alkohola. Zato je sasvim opravdan stav da se pri korišćenju lekova isključi upotreba alkohola.

U  prilog tome ide i činjenica da samo 1 do 2 čase vina ili piva ili 1 do 2 časice jakih pića mogu izazvati brojne štetne interakcije. Metabolizam alkohola se, kao i većine lekova, u najvećoj meri (90-98%) odvija u jetri.

Oksidacija alkohola se vrši na dva načina:

1. Pod uticajem enzima alkoholne dehidrogenaze on prelazi u acetaldehid, koji se pod uticajem aldehidne dehidrogenaze pretvara u acetat i to je najvažniji metabolički put.
2. Posredstvom mikrozomnih enzima jetre.

U normalnim uslovima ovaj put je manje važan, ali postaje značajan kada je koncentracija alkohola u krvi visoka, kao i kod hronične upotrebe. Sposobnost alkohola da stimuliše (hronična intoksikacija), odnosno inhibira (akutna intoksikacija) mikrozomni oksidativni sistem, osnova je poznatih interakcija izmedju alkohola i velikog broja lekova.

Kod akutne konzumacije alkohola dolazi do inhibicije enzima  jetre,  usporavanja metabolizma lekova, pojačanog farmakološkog odgovora i toksičnih efekata. S druge strane, hronično uzimanje alkohola indukuje aktivnost enzima jetre koji učestvuju u metabolizmu lekova, čime se smanjuje njihova efikasnost (na pr. varfarinu). Jedna od najpoznatijih interakcija lek - alkohol je disulfiramska reakcija. Disulfiram  je  lek  koji  koči  metabolizam alkohola tako što inhibira aldehidnu dehidrogenazu i sprečava transformaciju acetaldehida u acetat. To dovodi do nakupljanja acetaldehida koji je toksičan i izaziva brojne neželjene, a nekad i po život opasne tegobe. Ovo je našlo kliničku primenu u terapiji alkoholizma, jer se pri  istovremenij primeni disulfirama i alkohola stvara odbojnost  prema piću. Slično disulfiramu, i brojni antibiotici, antidepresivi iz grupe inhibitora monoaminooksidaze, antidijabetici (derivati sulfonilureje) i drugi stupaju u interakciju sa alkoholom.

Najčešći znaci i simptomi interakcije alkohola i disulfirama (i drugih lekova) su:

•   Koža: obilno znojenje, osećaj vreline, svrab, crvenilo (lice i grudni koš )

•   Vitalne funkcije: hipotenzija, tahikardija, otežano disanje

•   Gastrointestinalni trakt: bol u abdomenu, mučnina i povraćanje

•   Neurološki sistem: poremećaj vida, konfuzija, vrtoglavica, pulsirajuća glavobolja, slabost

Disulfiramska reakcija kao najčesći oblik interakcije antibiotika i alkohola, pripada grupi nepredvidivih reakcija. Zato treba upozoriti pacijente da pri korišćenju  antibiotika izbegavaju ne samo alkoholna pića, nego i lekove koji sadrže alkohol (npr. biljne kapi, tinkture), pa čak i lokalno primenjen alkohol. Ovo se odnosi na period korisćenja antibiotika, kao i naredna tri dana, a kod osoba sa oboljenjima jetre i bubrega tokom narednih sedam dana. Antibiotici koji u kombinaciji sa alkoholom najčešće daju reakciju sličnu disulfiramskoj su: cefalosporini-cefahlor (alfacet), ceftriakson (longacef) i dr. (izuzetak je cefaleksin), hloramfenikol, antimikrobni lekovi kao sto su metronidazol (orvagil) i grizeofulvin. Antituberkulotici, kao što je izoniazid, zatim penicilini (ampicilin, amoksicilin, panklav), tetraciklini (doksiciklin), sulfonamidi (trimosul), takođe stupaju u interakciju sa alkoholom, ali drugim mehanizmom.

Najcešći primeri interakcije lekova i alkohola i njihove komplikacije su:

Antihipertenzivi  (blokatori kalcijumskih kanala, ACE inhibitori, beta adrenergički blokatori)
•   pojačano hipotenzivno dejstvo
Organski nitrati
•   teška hipotenzija
•   kolaps

S obzirom da alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem (CNS), delovanje svih lekova čije se dejstvo zasniva na inhibiciji CNS-a ima sabirni  efekat sa alkoholom:

•   Antidepresivi: depresija CNS-a, sniženje temperature

•   Anksiolitici i hipnotici: pojačan sedativni efekat

•   Antiepileptici: smanjen efekat, grčevi, povećan broj neželjenih dejstava (npr. karbamazepina)

•   Antipsihotici: pojačan sedativni efekat

•   Analgetici: pojacan sedativni efekat i hipotenzivno dejstvo opioidnih analgetika

•   Antihistaminici,cisaprid: pojačano sedativno dejstvo

•   Barbiturati: po život opasna depresija CNS-a

•   Miorelaksansi: pojacano hipotenzivno dejstvo pri istovremenoj primeni npr. tizanidina (sirdalud)

I antikoagulansi (na primer varfarin i drugi kumarinski derivati) interreaguju sa alkoholom koji u velikim količinama pojačava njihovo dejstvo. Alkohol u kombinaciji sa antidijabeticima pojačava hipoglikemijski efekat i daje reakcije slične disulfiramskoj (lekovi iz grupe sulfonilureje). U prilog ovome ide i činjenica da su švedski naučnici vršeći eksperimente na životinjama došli do zaključka da alkohol izaziva masovnu redistribuciju krvnog toka u pankreasu i da time pomaže da više krvi dospe do dela pankreasa koji luči insulin. Pojačano lučenje insulina izaziva hipoglikemiju koja može biti opasna, pa čak i smrtonosna. Svi ovi primeri ne treba da se shvate samo kao iznošenje informacija, već su dati da bi se stekao utisak koliki je broj lekova koji interreaguju sa alkoholom i koliko ta interakcija moze biti opasna.
Ako i posle ovog teksta ima onih koji misle da jedna čašica ne može nikome da  škodi, onda su u velikom problemu. Odluka je ipak na njima.