Kontrola nivoa šećera u krvi

Redovno praćenje glikemije omogućava i Vašem lekaru da odredi pravu vrstu i dozu insulina, a i pacijentu, sprečava nastanak hipoglikemija (naročito noćnih), pomaže pacijentu da razume način na koji različite vrste hrane, stresne situacije i fizička aktivnost utiču na nivo šećera u krvi, sprečava nastanak akutnih i hroničnih komplikacija dijabetesa.

Pacijenti koji znaju vrednosti glukoze u krvi u toku dana mogu bolje da ga drže pod kontrolom, a time i svoju bolest. Izmerene vrednosti su vodič pacijentima da eventualno koriguju doze insulina ili drugih lekova za šećer, da znaju koju vrstu hrane i koju količinu da uzmu, i za intenzitet fizičkih aktivnosti. Ključ za držanje šećerne bolesti pod kontrolom i izbegavanje akutnih i hroničnih komplikacija dijabetesa je što tačnije praćenje nivoa šećera u krvi. Dijabetičari bi trebalo redovno da testiraju krv, što po preporuci lekara znači svaki dan. Koliko često i kada, zavisi od pacijenta do pacijenta. Preporuke su da pacijenti koji nisu na terapiji mere vrednosti šećera jednom u dva meseca, pacijenti na terapiji oralnim hipoglikemicima jednom mesečno, a pacijenti na insulinskoj terapiji jednom nedeljno. U izvesnim situacijama, kada nivo glukoze ima velike skokove i padove, potrebna su i dodatna praćenja nivoa glukoze u krvi. Postoji više vrsta aparata za merenje šećera u krvi i oni se međusobno razlikuju po ceni, veličini, brzini merenja, veličini memorije. Pri merenju se koristi mala količina krvi, najčešće uzeta iz jagodice prsta. Sada su dostupni i neki neinvazivni testovi osetljivi na glukozu, kojima se može meriti glukoza u krvi preko netaknute kože, bez uzorkovanja krvi. Ti glukoza - osetljivi sistemi pomažu u praćenju nivoa glukoze, ali njihovi rezultati moraju da se upoređuju sa standardnim vrednostima glukoze u krvi, koji se čitaju pre promene u dozi insulina ili drugih lekova. Ipak, ne preporučuje se da ove nove metode zamene aparate za merenje glukoze u krvi.

Praćenje nivoa glukoze u krvi unapređuje zdravlje

Samokontrola šećera u krvi je važan činilac u održavanju nivoa glukoze i izbegavanju dugoročnih komplikacija. Prvi kućni aparati za merenje šećera u krvi korišćeni su pre nešto više od 30 godina. U toku prvih 10 godina upotrebe, pokazalo se da je aparat postao važan činilac za uspešno lečenje šećerne bolesti i da je preporučen za rutinsku kućnu upotrebu. Danas su ovi aparati manji i jednostavniji za upotrebu i beleže korisne informacije o nivoima šećera i za pacijenta i za lekara.

Različite vrste aparata i njihov način rada

Mogu da se razlikuju u veličini, brzini merenja,veličini displeja, ceni i veličini memorije. Za korišćenje većine aparata potreban je mali uzorak krvi uzet iz prsta koji se stavlja na test traku, a traka se postavlja u aparat. Kod nekih modela, uzorak krvi može biti uzet sa nekih drugih mesta (ruka, butina) ali doktori najčešće ne preporučuju ta “alternativna mesta”, jer se nivo glukoze brže menja u krvi iz prsta (periferna krv), nego sa drugih mesta uzetih uzoraka. Izmerene vrednosti aparati mogu memorisati i sačuvati za kasnija upoređivanja. Neki modeli mogu da se povežu sa kompjuterom, gde se podaci i čuvaju, a mogu se i odštampati.

S obzirom da svaki model aparata ima svoj sistem rada, pacijenti moraju biti upoznati sa načinom njihovog rada. Vaš farmaceut može da Vam pomogne da razumete uputstva za upotrebu i čuvanje aparata, kao i za sve druge informacije. Najčešća su pitanja u vezi faktora koji utiču na rezultate testa, vrste traka koje se koriste za aparat, kako testirati ispravnost aparata i slično. Najčešće greške koje nastaju pri merenju i upotrebi su u velikom procentu posledica neadekvatne upotrebe aparata, pa je zato bitno da se dobro prouči način rada. Mnogi lekari preporučuju pacijentima da svoj aparat ponesu u ordinaciju kako bi uporedili pročitane vrednosti sa laboratorijskim merenjima glukoze u krvi. Postoje takođe i različiti postupci za ispitivanje tačnosti za svaku vrstu aparata. 

Učestalost merenja

Svaki pacijent bi trebalo da dobije uputstvo od svog lekara ili u savetovalištu za dijabetes o tome koliko često treba da kontoliše šećer. Generalno, pacijenti sa dijabetesom tipa 1 i 2 koji koriste insulin treba da mere šećer tri ili četiri puta dnevno i to: ujutru, neposredno posle buđenja, pola sata pre doručka, ručka i večere, dva sata posle ovih obroka, pred spavanje i u toku noći (u dva ili tri sata po ponoći). Na taj način dobijene vrednosti daju dnevni glikemijski profil. Pacijenti sa dijabetesom tipa 2 koji koriste oralne antidijabetike treba da se testiraju dva do četiri puta dnevno, u zavisnosti od toga koliko im je šećer dobro kontrolisan.

Kako se pravilno meri koncentracija šećera u kapi krvi?

1. Prvo treba oprati ruke toplom vodom jer to povećava protok krvi kroz sitne krvne sudove u koži. Dezinfekcija kože alkoholom treba da se izbegava, jer njegovi tragovi na koži mogu uticati na tačnost rezultata merenja.
2. Pre uboda lancetom površina kože treba da se osuši na vazduhu.
3. Lancetom se ubode bočna strana jagodice jer je to manje bolno od uboda u vrh jagodice prsta. U slučaju da se na površini kože ne pojavi odmah kapljica krvi ruka treba da se ispruži duž tela na dole.
4. Kap krvi se nanosi na traku (koja pre upotrebe izvesno vreme treba da bude na sobnoj temperaturi) tako da se u potpunosti pokrije označena površina. Nedovoljna količina krvi na traci je jedan od najčešćih uzroka netačnog merenja.
5. Očitavanje koncentracije šećera u krvi glukometrom se izvodi prema uputstvu proizvođača. U savremenim aparatima rezultat se očitava posle veoma kratkog vremena.

Kada kontrolisati nivo šećera

Nivo šećera u krvi pre jela dijabetičarima može biti vodič za regulisanje doze insulina ili drugih antidijabetika, i za sadržaj njihovog obroka. Praćenjem nivoa glukoze 2 sata posle jela govori nam o tome koliko je dobro kontrolisan nivo šećera u toku dana kada ima najviše vrednosti. Pred spavanje, nivo šećera upozoriće na moguće probleme u toku noći (opasnost od hipoglikemije) i dozvoliti mu da prilagođava terapiju ili hranu pre spavanja. U izvesnim slučajevima, nivo glukoze u krvi mora biti proveravan mnogo češće nego što je to uobičajeno. Na primer, posle promene doze insulina ili antidijabetika potrebno je nedelju dana da se potpuno reguliše nivo šećera u krvi. S obzirom da i drugi lekovi mogu uticati na nivo šećera, preporučuje se češće proveravanje šećera u krvi kada pacijent počinje sa korišćenjem novog leka. Prirodno, u toku stresnih situacija ili bolesti, nivo šećera može biti viši nego što je normalno. Ukoliko se promeni režim ishrane ili vežbi, to je uvek razlog za češće testiranje šećera, dok se ne utvrdi novi režim.

Vaš farmaceut može da Vam pokaže kako da koristite aparat i može da da odgovore na sva pitanja koja imate u vezi lečenja dijabetesa, terapije koju koristite, načinu upotrebe insulina i čuvanju, i kontroli nivoa šećera.