Kontakt centar 0800 290 000 - besplatan poziv za sve informacije o lekovima i savete

Toplotni udar

Dva povezana stanja

toplotni-udar1Toplotna  iscrpljenost i toplotni udar (sunčanica) su stanja   koja   nastaju   kao rezultat   kratkog   ili   dužeg izlaganja visokoj spoljašnjoj temperaturi.

U ovim stanjima telo ne može kompenzovati preteranu toplotu i ne može se    dovoljno    rashladiti znojenjem.   To   se   obično dešava   tokom   ekstremnih napora    na   visokojtemperaturi,    što    izaziva povećanje  temperature  tela koju    proizvode    mišići. Dešava se takođe i kada je visok   nivo   vlažnosti,   što dodatno   otežava
rashlađivanje    tela znojenjem. Osobe   koje   su  posebno ostljive na toplotu su ili vrlo mlade ili jako stare, osobe    koje    boluju    od hroničnih bolesti, uključujući
gojaznost i alkoholizam i oni koji koriste izvesne lekove , kao  što  su  antihistaminici, antiholinergici i psihoaktivni lekovi. Stanja izazavanavisokom temperaturom mogu biti   sprečena    unošenjem dovoljne količine tečnosti  i omogućavanjem  telu  da  se prirodno  znoji  tako  što  se koža održava hladnom, a to se postiže nošenjem lagane, komotne i prozirne odeće.Svaki fizički napor  u vreloj sredini bi trebalo  izbegavati kad god je to moguće. Ako se to ne može izbeći, fizičke aktivnosti bi trebalo prekidati češćim odmorima ili  ih odložiti za hladniji deo dana(rano ujutru, kasno popodne).

Toplotni udar i iscrpljenost izazvana tolotom  su dva različita medicinska stanja. Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku pomoć i  najčešće hospitalizaciju, gde pacijent može da primi infuziju, odn. tečnost i elektrolite koje je izgubio.

Toplotni udar je hitno stanje

toplotni udar2Dugo izlaganje visokoj temperaturi izaziva  na hiljade smrtnih slučajeva u svetu svake godine, više od  prirodnih katastrofa zajedno. Mada veći rizik imaju deca i stariji, hronični bolesnici i osobe  koje koriste psihoaktivne lekove, mlade i zdrave osobe mogu takođe  imati zdravstvenih problema  izazvanih toplotom. Kada telo ne može dovoljno da se rashladi u ekstremno toploj sredini, temperatura tela brzo raste. To se obično dešava kad je visoka vlažnost vazduha koja onemogućava  znojenje.  Temperatura tela može brzo da skoči i da izazove  oštećenje mozga i drugih vitalnih organa. Zdravstveni problemi izazvani toplotom mogu da se dogode posle jednog dana ili samo nekoliko sati posle izlaganja ekstremnoj temperaturi. Važno je prepoznati razlike u simptomima između iscrpljenosti izazvane toplotom ( srednje težak oblik) i toplotnog udara (mnogo ozbiljniji oblik koji zahteva hitnost ) da bi se znalo kojim će se redom pomoći nekom ko je pogođen ovim stanjima.Ova stanja imaju različite simptome i zahtevaju  različito lečenje.

•   Iscrpljenost izazvana toplotom: Može se razviti posle nekoliko vrelih dana  ili visoke tempreature vazduha kada se ne pije dovoljno tečnosti, što vodi gubitku vode i/ili elektrolita (dehudratacija). Simptomi toplotne iscrpljenosti  su     bledilo,  preznojavanje,  mišićna  slabost,  nesvestica, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje. Ovakve osobe karakteriše hladna koža, ubrzan rad srca i brzo i plitko disanje. Posle odmora, hladne kupke ili tuša, rashlađivanja i hladnih napitaka  ili vode koji se uzimaju  na svakih  pet minuta  i u malim gutljajima, iscrpljenost toplotom se obično uspešno leči. Ako simptomi traju duže od jednog sata od početka tretmana, neophodna je medicinska nega.

•   Toplotni udar: Može biti potencijalno smrtan, a karakteriše ga brzi skok telesne temperature i nemogućnost tela da se znoji i vrši termoregulaciju. Ovo stanje se može razviti iz iscrpljenosti izazvane toplotom koja nije lečena. Toplotni udar zahteva hitno medicinsko lečenje. Češće se razvija kod starijih, dece (ispod 4 godine ) , gojaznih osoba, osoba sa hroničnim bolestima (bolesti srca, dijabetes ) i pacijenata koji zahtevaju lečenje  koje ometa   termoregulaciju. (To   uključuje   lečenje   antiholinergicima, anksioliticima, antiparkinsonicima, i nekim antihistaminicima). Može proći i  nekoliko dana od izlaganja visokoj temperaturi do razvoja simtoma, ali kad počnu, temperatura tela može skočiti za nekoliko minuta do opasnog nivoa. Toplotni udar je češći  kad je visoka temperatura  kombinovana sa visokom vlažnošću. Simtomi su crvena, vruća, suva koža (bez znojenja ) , vrtoglavica,  konfuzija, gubitak svesti, nizak krvni pritisak, ubrzan rad srca, glavobolja i vrlo visoka telesna tempreatura  (i preko 40 stepeni Celzijusa ) .  Ovako visoka temperatura može izazvati trajno oštećenje mozga, oštećenje drugih organa kao što su bubrezi,
konvulzije i smrt. Osoblje hitne medicinske pomoći  mora odmah  biti obavešteno ako osoba ima  ove simptome. Prva pomoć kod toplotnog udara uključuje pomeranje pacijenta iz tople sredine, hlađenje tela na sve moguće načine da bi se skinula temperatura i korišćenje ventilatora  ako je moguće. Temperaturu  tela  bi trebalo proveravati svakih 10 minuta i hlađenje treba nastaviti dok ne spadne  ispod 39oC. Kako temperatura pada naglo,  pacijent može dobiti i  groznicu, pa treba i o tome voditi računa.