Moždani udar

Moždani udar je ozbiljan, životno ugrožavajući i zahteva hitan tretman u cilju izbegavanja komplikacija i da bi se izbegle trajne posledice.

Vrste moždanih udara

Ishemijski moždani udar – najčešći tip, tri četvrtine svih moždanih udara. Uzrokuje ga blokada krvnih sudova mozga, koja sprečava normalnu cirkulaciju do moždanih ćelija, a nedovoljan protok krvi se zove ishemija. Dve podvrste su: embolijski i trombotični. U embolijskom udaru, dolazi do koagulacije negde u telu, najčešće u srcu, i zatim se taj koagulum transportuje u mozak. Kada se nađe u mozgu, on u nekom trenutku dođe do krvnih sudova dovoljno malih da u njima dovede do blokade normalne cirkulacije. Medicinski, ovaj koagulum se zove embolus. Trombotični udar nastaje onda kada su u blokadi arterijski krvni sudovi kojima krv stiže u mozak. Proces koji vodi u ovaj problem je poznat kao tromboza. Posledica ovakvih dešavanja mogu da budu oštećenja krvnih sudova izazvana visokim nivoima holesterola, dolazi do povrede krvnog suda koja za posledicu ima istu reakciju organizma kao i kada zaustavlja krvarenje iz povređene kože, tj rane, pravi se krvni ugrušak. I to može da se desi i u velikim i malim krvnim sudovima.

Tromboza velikih krvnih sudova zahvata velike arterije, i ovo je do sada najbolje proučena vrsta moždanih udara. Najčešće je uzrokovana kombinacijom dugogodišnje ateroskleroze udružene sa brzom koagulacijom. Pacijenti koji su preživeli trombotični udar, najčešće imaju i udruženu koronarnu arterijsku bolest i srčani udar je čest uzrok smrti kod pacijenata koji su prethodno imali ovu vrstu moždanog udara.

Bolest malih krvnih sudova – vezana za male arterijske krvne sudove i usko je povezana sa visokim vrednostima krvnog pritiska.

Hemoragijski moždani udar – zastupljen sa oko 20 % od ukupnog broja moždanih udara. Ovaj tip moždanog udara je posledica krvarenja kada krvni sud u mozgu pukne. Hemoragija može da bude posledica velikog broja poremećaja krvnih sudova, najčešće je u pitanju visok krvni pritisak i postojanje moždane aneurizme. Aneurizma je slab deo krvnog suda ili istanjen deo krvnog suda, koji ne daje nikakve vidljive simptome dok ne pukne. Moždane ćelije u okolnom tkivu umiru što dovodi do pojave simptoma udara.

(FDA je zatržila oprez u korišćenju preparata sa PPA – phenylpropanolamin, za koji je dokazano da je povezan sa povećanim rizikom od hemoragijskog moždanog udara kod žena.)

Transient Ischemic attack (TIA) - Tranzitorni (prolazni) ishemijski moždani udar

TIA je uzrokovan brzom, privremenom  blokadom krvnog suda koji hrani mozak. TIA se naziva i mini moždani udar, mali moždani udar, zato što iako ima iste simptome kao i pravi moždani udar, oni su prolazni i ne ostavljaju trajna oštećenja na moždanom tkivu.
Iako TIA možda deluje kao manje opasan od pravog moždanog udara, ipak predstavlja stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju. TIA se smatra i upozorenjem za potencijalni budući moždani udar. Neophodno je hitno zatražiti medicinsku pomoć, čak i u slučaju da simptomi nestanu, zato što se tako omogućava preduzimanje preventivnih mera da se izbegne pravi, životno ugrožavajući moždani udar.

TIA je privremeno stanje, zato što naš organizam koristi zaštitne mehanizme koji omogućavaju proboj blokiranog krvnog suda, i time se ponovo uspostavlja normalan protok krvi. To je i razlog zašto nema dugoročnih poremećaja moždane funkcije. Blokada krvnog suda može da bude posledica ugruška koji se stvori u moždanom arterijskom krvnom sudu, ili nastane u nekom drugom delu tela – srce, noge, a cirkulacijom dođe do cerebralnih krvnih sudova. Može da bude i posledica povrede ili proširenja – aneurizme krvnih sudova mozga ili karotidnih arterija – one koje nose krv u mozak, a nalaze se u vratu.

Faktori rizika za TIA

Svako može da bude u riziku od moždanog udara,bez obzira na godine života, pol ili pripadnost rasi. Ali postoje faktori rizika koji znatno povećavaju verovatnoću da se moždani udar može desiti. Dobra vest je da 80% moždanih udara može da se spreči, a najbolji način da zaštitite sebe i one koje volite je da razumete koliki je lični rizik i kako da se naučite da faktore rizika držite pod kontrolom.

Dve su vrste faktora rizika: one koji mogu da se kontrolišu i oni na koje ne možemo da utičemo.

Faktori rizika koji mogu da se kontrolišu, opet mogu da se podele na dve grupe: loše životne navike i medicinski faktori rizika. Prve menjamo tako da budu dobre, a druge se najčešće odgovarajućom terapijom mogu držati pod kontrolom. I jedne i druge lakše kontrolišete ako slušate savete Vašeg lekara i farmaceuta.

Medicinski faktori na koje možemo da utičemo:
• Visok krvni pritisak
• Atrijalna fibrilacija
• Visok holesterol
• Ateroskleroza
• Problemi sa cirkulacijom

Promenjivi faktori koji se tiču životnih navika:
• Fizička neaktivnost
• Zdrava hrana
• Pušenje
• Upotreba alkohola
• Gojaznost

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo:
• Starost – rizik veći za one preko 55 godina
• Pol – veći za muški pol
• Porodičnu istoriju, u smislu da li je bilo moždanih udara
• Rasa – afroamerikanci, hispano ili azijski stanovnici ostrva Pacifika su podložniji TIA
• Prethodni TIA ili moždani udar
• Fibromišićna displazija

TIA simptomi i dijagnostika

Simptomi za TIA i moždani udar su identični, samo što se u slučaju TIA povuku za nekoliko minuta ili sati. Uobičajeni simptomi su iznenadna neosetljivost i utrnulost lica, slabost ruke ili noge, vrtoglavica ili gubitak osećaja ravnoteže dok se stoji, problemi u govoru ili u razumevanju, zbunjenost, teškoće pri gutanju, gubitak vida na jednom ili na oba oka. Osoba koja je pored one koja proživljava TIA može da primeti da deo lica „pada”, da primeti poteškoće u govoru, pospanost, zurenje u prazno ili konfuziju. Svaka osoba koja primeti da ima ovakve simptome mora se ne kasnije od jednog sata obavezno javiti lekaru i zatražiti medicinsku pomoć, obavezno čak i onda ako se simptomi povuku.

Lekar može i bez simptoma da odredi uzrok TIA i da donese odluku da li je hitan terapijski tretman neophodan da bi se sprečio moždani udar. EKG I drugi testovi služe da se utvrdi postoji li atrijalna fibrilacija ili nepravilan rad srca koji može da uzrokuje stvaranje ugrušaka. Testovi kao što su CT skeniranje ili MRI mozga, angiogram, ehokardiogram i ultrazvuk karotida mogu da otkriju prisustvo blokiranih arterija koje su za hirurško zbrinjavanje.

Iznenadna glavobolja bez poznatog uzroka može da bude znak za moždani udar i kod muškaraca i kod žena. Svaki minut je važan! Čim se prepoznaju simptomi moždanog udara ili TIA budite spremni da brzo ili pozovete hitnu pomoć ili, ako možete odete sami kod lekara.

Poznavanje simptoma je važno i zbog toga što ćete moći i da pomognete ukoliko ih primetite i da spasite život. Neophodna je samo brza reakcija i odlazak kod lekara.

Svi znaci i simptomi imaju nešto zajedničko: počinju naglo i bez upozorenja.

Znaci moždanog udara:
• iznenadna utrnulost ili paraliza lica, ruke ili noge, a koje se javljaju samo na jednoj strani tela
• iznenadna zbunjenost, problemi da se izgovore reči, proste rečenice, teškoća da se razume šta drugi pričaju
• iznenadni problemi sa vidom, na jednom oku ili na oba
• iznenadni problemi sa hodom, vrtoglavica, gubitak ravnoteže, nemogućnost koordinacije pokreta
• iznenadna i jaka glavobolja bez poznatog uzroka
• nekada se dešava i da se ukoči vrat, gubitak svesti, povraćanje

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, pozovite odmah 194!

Brza reakcija je neophodna da bi terapija koju ovakvi pacijenti zahtevaju bila delotvorna i da bi dobili adekvatnu terapiju. Moguće je pružiti adekvatnu pomoć u prva tri sata od kada se primete ovi simptomi ili se postavi dijagnoza. Najpouzdaniji tretmani za terapiju moždanog udara ne mogu da deluju ako se ne stigne u bolnicu na vreme.

Ako mislite ili sumnjate da neko iz Vaše blizine ima moždani udar, reagujte brzo, i proverite sumnju prostim testom (FAST – Brzo!):

F – Face-Lice:
Zamolite osobu da Vam se nasmeje. Da li primećujete da jedna strana lica pada?

A – Arm-Ruka:
Zamolite je da podigne obe ruke. Da li može obe da drži podignute, ili jedna pada?

S – Speech-Govor:
Zamolite osobu da ponovi jednostavne fraze. Da li im se govor oteže ili zvuči čudno?

T – Time-Vreme:
Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite 194!

Zapamtite, ili zabeležite kada su se simptomi prvi put pojavili, krenite kod lekara. Svaki minut je važan! Čim se prepoznaju simptomi moždanog udara ili TIA budite spremni da brzo ili pozovete hitnu pomoć ili, ako možete odete sami kod lekara, ali nemojte da vozite auto.

Tretman TIA

Cilj terapije TIA je da se spreči da se ponovo desi TIA i da se spreči moždani udar. Tretman i terapija zavise od uzroka TIA. Antiagregacijski lekovi (aspirin, dipiridamol, klopidogrel ili kombinacije) pomažu boljem protoku krvi kroz krvne sudove i sprečavaju novo stvaranje tromba. Kod nekih pacijenata lekovi izbora su antikoagulansi, kao što su varfarin i dabigatran. Oni nisu rešenje za sve pacijente, na pr ne smeju se primeniti ako je u pitanju hemoragijski moždani udar, ili ako pacijent ima visok krvni pritisak. Ako je blokirana karotidna arterija, moguća je hirurška intervencija ili ugrađivanje stenta.

TIA se zove još i upozoravajući udar, i vrlo je važno da ga pacijent shvati ozbiljno. Procenjuje se da će jedna trećina osoba koje su doživele TIA doživeti veliki moždani udar sa trajnim oštećenjem mozga u budućnosti. Osoba sa TIA simptomima bi trebalo da ode u bolnicu, što pre to bolje, čak i ako se simptomi potpuno povuku. Veliki broj ljudi ne ode kod lekara. Nemojte biti od tih ljudi. Pravovremeno javljanje lekaru može spasiti Vaš život. Sa odgovarajućim tretmanom šanse za preveniranje i sprečavanje budućeg moždanog udara su odlične.

Prevencija TIA

Zdrav život – promenite životne navike na bolje!
Moždani udar može da se prevenira jednostavnim izmenama u životnim navikama. Zdrave navike podrazumevaju sledeće:
• da se zdravo hranite
• da vodite računa o Vašoj telesnoj težini
• da vežbate dovoljno – primereno Vašem opštem stanju, ali obavezno upražnjavajte neku fizičku aktivnost
• bez pušenja
•  ograničite unos alkohola

Zdrava hrana

Izaberite da se hranite zdravom hranom. Unosite puno svežeg voća i povrća. Smanjen unos zasićenih masti, trans masti i holesterola – životinjskog porekla, a povećan unos vlakana. Ograničen unos soli smanjuje za par milimetrara vrednosti krvnog pritiska.

Izbacite iz ishrane ili koristite u posebnim prilikama: kobasice, salame, slaninu, viršle, iznutrice, čvarke, punomasne sireve, mlečne namaze, punomasno mleko/jogurt, žumance – obazrivo i ponekad, povrće nemojte pripremati na puteru, masti ili ulju, torte, kolače, sladoled, beli hleb, kroasane, lisnato testo, puter, margarin, ulje, mast, pohovanu hranu.

Smanjenjem holesterola za 10% smanjujete rizik za nastanak bolesti srca za 25%.

Potražite savet i pismeno uputstvo od Vašeg farmaceuta ili lekara da biste znali koju vrstu hrane da izbegavate u cilju obaranja povećanih vrednosti holesterola.

Optimalna telesna težina

Gojazne osobe imaju povećan rizik za moždani udar. Da biste znali gde ste možete da odredite svoj BMI – Body mass indeks – odnos težine i visine, indeks telesne mase. Računa se kada telesnu težinu u kilogramima podelite sa kvadratom visine izražene u metrima.
Na pr: visina 174cm, težina 86kg, BMI= 86 : (1.74)²= 28,4  
BMI vrednosti: 18,5 – 25 optimalni; 25 – 29,9 predgojazni; preko 30 gojazni
Dobar pokazatelj je i obim struka. Za muškarce bi trebalo da je manji od 102cm, a za žene manji od 88cm. Sve vrednosti veće od ovih govore da je vreme da se smanji telesna masa.  

Fizička aktivnost

Fizička aktivnost može da Vam pomogne da održite optimalnu telesnu težinu, da smanji povišen holesterol i da kontrola krvnog pritiska bude bolja. Dva i po sata nedeljno fizičke aktivnosti je dovoljno za odrasle. Prilagodite fizičku aktivnost sebi i odaberite da li će to biti šetnja, vožnja bicikla ili nešto treće. Deci i adolescentima je svakodnevno neophodno sat vremena umerene fizičke aktivnosti.

Pušenje - zabranjeno

Duvanski dim značajno uvećava rizik od moždanog udara. Ako niste pušač – ne počinjite. Ako jeste pušač – prekid pušenja značajno smanjuje verovatnoću moždanog udara.
U našem gradu podršku za prekid pušenja možete potražiti u Institutu za javno zdravlje, na telefon: 504 542.

Ograničen unos alkohola

Izbegavajte da pijete mnogo, za muškarce optimum su dva pića na dan, za žene samo jedno.
Držite Vaše zdravlje pod kontrolom

Proverite holesterol

Najmanje jednom u pet godina bi trebalo da proverite Vaš holesterol. Ako se pokaže da su vrednosti uvećane, dobro je na vreme preduzeti odgovarajuće mere za normalizovanje nivoa holesterola. Ako je neophodno primenom lekova i korekcijom navika u ishrani možete da smanjite holesterol. A time smanjujete i rizik od moždanog udara.

Kontrolišite pritisak

Povišen krvni pritisak obično prolazi bez ikakvih simptoma, tako da je neophodno proveravati ga redovno. Razgovarajte sa Vašim izabranim lekarom o tome koliko je često potrebno meriti pritisak. Pritisak možete proveriti u Vašoj kući, kod lekara i u nekim apotekama. Ako je pritisak povišen, Vaš lekar Vam može propisati odgovarajuću terapiju uz predlog higijensko dijetetskog režima koji može da Vam pomogne da spustite svoj pritisak – smanjenjem unosa soli, počnite da se bavite nekom fizičkom aktivnošću, prestanak pušenja i slično.

Dobra kontrola dijabetesa

Ako Vaš lekar posimnja da imate simptome dijabetesa može Vam preporučiti da se testirate. Ako se otkrije da imate ili ga već imate, jako je važno, ne samo sa aspekta smanjenog rizika od moždanog udara nego i za celokupno zdravlje da se vrednosti šećera u krvi redovno prate i da budu pod kontrolom. O terapijskim opcijama možete da porazgovarate sa Vašim lekarom. Takođe, i u ovom slučaju promena načina života i prihvatanje saveta od lekara i farmaceuta može da Vam pomogne da šećer bude pod kontrolom, a time i da se rizik od moždanog udara svede na minimum.

Kontrolišite bolesti srca

Ako imate atrijalnu fibrilaciju, Vaš zdravstveni tim će Vam predložiti terapijski tretman ili operaciju. Opet važi isto – dobra kontrola srčanih bolesti znači i prevenciju moždanog udara.

Redovno uzimajte lekove

Ako uzimate lekove za tretman srčanih bolesti, visokog holesterola, visokog pritiska, ili za dijabetes, pratite uputstva Vašeg lekara pažljivo. Uvek pitajte sve u vezi Vaše terapije što Vam nije jasno ili ne razumete. Nemojte sami da donosite odluke o prestanku uzimanja bilo kog od lekova, o tome se uvek konsultujte sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Razgovarajte sa Vašim zdravstvenim timom!

Vi i Vaš zdravstveni tim možete da radite zajedno na prevenciji ili tretmanu svih medicinskih stanja koja vode ili su rizik za moždani udar. Detaljno razgovarajte o Vašem terapijskom planu i cilju, pripremite eventualna pitanja za odlazak kod farmaceuta ili lekara.
Ako ste već imali tranzitorni ishemijski moždani udar, ili moždani udar Vaš zdravstveni tim zajedno sa Vama će da radi na prevenciji novih moždanih udara. Vaš terapijski plan uključuje i promene u načinu života, primena odgovarajućeg higijensko dijetetskog režima, redovno uzimanje lekova, nekada to može biti i operativna procedura, a sve sa ciljem redukcije rizika od novog moždanog udara. Redovno uzimajte lekove i pratite uputstva koja dobijete od Vašeg lekara.

Uloga farmaceuta

• identifikovanje pacijenata koji su u riziku za prvi TIA ili moždani udar
• edukacija pacijenata i njihove porodice koji su u visokom riziku od moždanog udara kako da lakše prepoznaju znake i simptome moždanog udara i prolaznog ishemijskog napada (FAST – na engleskom značenje ove reči je brzo! Od F- Face, lice – A – arms, ruke, S – speech – govor i T – time – vreme) i potrebu za brzom procenom stanja i pozivanje broja hitne pomoći, kada se sumnja na TIA ili moždani udar
• Inicijaliziranje strategija za primarnu i sekundarnu prevenciju, a koja se tiče faktora rizika koje je moguće držati pod kontrolom. Farmaceuti su u idealnoj poziciji da obezbede/provere da vrednosti krvnog pritiska, HbA1c, nivoi šećera pre i posle obroka i vrednosti lipida budu na zadovoljavajućem nivou. Proveriti da li je doziranje odgovarajuće, da li se lekovi primenjuju po preporukama i na pravi način, kao i da li se poštuju vodiči za lečenje.

Prednosti jednočasovnog razgovora sa farmaceutom su pokazale značajno bolju kontrolu krvnog pritiska (83% pacijenata), poboljšana je upotreba antiagregacijske terapije kod starijih pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, a oni su u povećanom, riziku od kardioembolijskog udara – smanjeni su i troškovi lečenja zbog smanjenog broja komplikacija i uštede su i do 4000 dolara po pacijentu.

Usluge koje farmaceut pruža, kao što je pregled terapijske liste lekova, savetovanje o načinu i mehanizmu delovanja lekova, neželjenim dejstvima lekova, provera mogućih interakcija među lekovima, kao i nadzor faktora rizika u godinama koje slede posle prvog ishemijskog udara mogu da omoguće pacijentima dobar kvalitet života.

Farmaceuti su ti koji mogu da omoguće savetovanje pacijenata o nefarmakološkim i farmakološkim pristupima za korigovanje faktora rizika za moždani udar; da pruže informacije o efikasnosti i bezbednosti terapijskih intervencija, važnost redovnog uzimanja lekova, rizike vezane za potencijalne dijete, biljne preparate i interakcije sa svim preparatima koji se koriste u preventivnim stanjima, a koji bi mogli da stupe u interakciju i utiču na optimalne terapijske ciljeve. Posebno je bitno skrenuti pažnju na potencijalne interakcije među lekovima pacijentima sa antikoagulantnom terapijom – najviše se misli na pacijente na terapiji varfarinom.

Posebno se ističe važnost intervencije farmaceuta u prevenciji grešaka vezanih za terapiju lekovima, obzirom da su najčešće u pitanju kompleksni terapijski režimi.

Mr Ph Spec Jelena Milošević