12.08. Međunarodni dan mladih

Mladi, uzrasta 10 do 19 god. često su zanemarena populacija sa aspekta brige o zdravlju. Međutim, mnogo je primera rane smrti usled raznih nesrećnih slučajeva ili incidenata, suicida, komplikacija sa / u trudnoćom i drugih bolesti koje se mogu prevenirati ili lečiti. A mnogo česće, pati se od hroničnih bolesti i tegoba. Zbirno, mnoge ozbiljne bolesti zrelog doba imaju korene iz adolescentnog. Npr. pušenje, polno prenosive bolesti uključujući i HIV, nepravilna ishrana i loše životne navike vode do nastanka bolesti ili prevremene smrti kasnije tokom života.

MLADI - ZDRAVSTVENI RIZICI I REŠENJA

KLJUČNE ČINJENICE:
• preko 2.6 miliona mladih starosti 10–24 g. umre svake godine kao posledica  neadekvatne prevencije
• oko 16 miliona devojaka uzrasta 15 do 19 g. porodi se svake god.
• broj mladih između 15 i 24 g. sa HIV infekcijom veći je oko 40% u odnosu na broj inficiranih odraslih (2009.god.)
• svake naredne godine života oko 20% adolescenata doživeće neki mentalni problem, najčešće depresiju ili anksioznost
•  prema proceni 150 miliona mladih koristi duvan
•  približno 430 mladih, uzrasta 10 do 24 g. završi fatalno usled interpersonalnog nasilja
•  saobraćajne nesreće odnose skoro 700 umrlih svakog dana

PREGLED
Mladi, uglavnom, čine zdravu populaciju. Međutim, preko 2,6 miliona njih umre svake god. Mnogo veći broj među njima pati od neke bolesti koje ih ometaju u razvoju i sazrevanju. Većina njih izlaze opasnosti ne samo njihovo trenutno zdravstveno stanje nego je pod rizikom stanje organizma u budućnosti.
Skoro 2/3 prevremenih smrtnih ishoda i 1/3 svih bolesti stečenih u mladosti povezani su sa stanjem ili ponašanjem koje je započeto u njihovoj mladosti, uključujuci: pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, neadekvatnu ishranu, nezaštićene polne odnose i razne oblike nasilja i incidenata. S toga, promocija zdravlja tokom mladosti i preduzimanje mera za bolju zaštitu mladih od mogućih rizika presudno je za budućnost kada je u pitanju zdravlje nacije, društvene infrastrukture kao i zdravstvenih problema koji će se sretati u odraslih.

RANA TRUDNOĆA I RAĐANJE
Oko 16 miliona devojaka uzrasta 15 do 19 g. porodi se svake god. što je 11% svih porođaja širom sveta. Ogromna prevalenca je u zemljama u razvoju. Rizik za smrtni ishod u toku trudnoće ili porođaja mnogo je veći kod devojčica nego kod starijih zena. Mlađa devojčica – veći rizik.
Formulacija i sprovođenje zakona koji određuju minimalne godine za stupanje u brak, bolji pristup pravilnoj kontracepciji kao i najranija edukacija ove ciljne grupe mogu smanjiti broj preuranjenih trudnoća. One koje rano ostanu trudne treba da imaju kvalitetnu negu tokom trudnoće, kao i adekvatnu pripremu za roditeljstvo. Gde je to zakonski dozvoljeno, one koje reše da prekinu trudnocu treba da imaju mogućnost bezbednog abortusa.

HIV I DRUGE POLNO PRENOSIVE BOLESTI
Broj mladih izmedju 15 i 24 g. sa HIV inf. veci je oko 40% u odnosu na broj inficiranih odraslih (2009.god.) Svakog dana inficira se 2400 novih adolescenata i ukupno je preko 5 miliona mladih inficirano HIV-om.
Neophodna je edukacija mladih o tome kako da se zastite od polnih infekcija, a to podrazumeva upotrebu kondoma, kao i ciste igle i spriceve za ubrizgavanje droge. Trenutno, samo 36% mladih momaka i 24% devojaka ima adekvatno znanje o zastiti. Bolji pristup testiranju na HIV i savetodavnoj ulozi strucnjaka informisace mlade o njihovom stanju, pomoci da se preduzmu potrebne mere kojima bi se moglo spreciti sirenje virusa uopste. U zemljama u razvoju posebno, neophodne su efikasnije mere prevencije kada je HIV u pitanju.

NEPRAVILNA ISHRANA
Mnogo je decaka i devojcica u zemljama u razvoju koji imaju lose navike koje su preduslov za nastanak bolesti i ranu smrt. Prekomerna telesna tezina i gojaznost su u porastu medju mladima kako u nize tako i u vise razvijenim zemljama.
Adekvatna ishrana i redovna fizicka aktivnost u ovim godinama preduslov su za dobro zdravlje u odraslih. Adekvatnim savetima vazno je prevenirati pojavu problema sa ishranom kao i naci resenja ako problem postoji.

FIZIČKA AKTIVNOST
Fizicka aktivnost se definise kao bilo koji pokret tela koji se izvodi radom skeletnih misica uz utrosak energije. Fizicka inaktivnost (nedostatak f.a.) je, kako je pokazano, 4.vodeci faktor rizika za ukupnu smrtnost. Tdje., pokazano je da je fizicka inaktivnost glavni uzrocnik za priblizno 21 – 25 % kancera dojke i kolona, 27 % diajbetesa i skoro 30 % ishemijske bolesti srca.

Redovna i adekvatna fizicka aktivnost:
• smanjuje rizik za pojavu hipertenzije, koronarne bolesti srca, mozdanog udara, dijabetesa, raka dojke i debelog creva, depresije i ukupne smrtnosti
• obezbedjuje zdravlje kostiju i opstu vitalnost
• je kljucan faktor za potrosnju energije a time i za kontrolu telesne tezine

Pojam f.a. ne treba mesati sa vezbanjem. Vezbanje je subkategorija f.a. koja se planira, sastavlja i deo je programa fitnes centara gde je pristup jacanju organizma kompleksniji.

PREPORUCEN NIVO F.A. ZA DECU UZRASTA 5 – 17 GOD.
Za decu i mlade f.a. podrazumeva igranje, ples, sport, setnju, kucne poslove, rekreaciju, f. vaspitanje u sklopu skolskih, porodicnih i drustvenih aktivnosti.
U cilju obezbedjenja zdravlja kardio - vaskularnog, respiratornog, kostano - misicnog sistema i metabolizma, preporucuje se:
• da deca od 5-17 god. upraznjavaju 60min vezbanja umerenog ili tezeg intenziteta dnevno
• preko 60 min f.a. dnevno obezbedjuje vece beneficije po zdravlje
• pozeljno je da se vecina f.a. izvodi aerobno
• pozeljna je i f.a. veceg intenziteta ukljucujuci i one za jacanje misica i kostiju, najvise 3 puta nedeljno

Redovna f.a.obezbedjuje mladim ljudima da:
• poboljsaju zdravlje kostiju, misica i zglobova
• kardio - vaskularnog sistema
• kontrolu pokreta i koordinaciju
• odrzavaju idealnu t.t.
F.a, tdje. povezana je sa blagotvornim dejstvom na psihicko stanje mladih obezbedjujuci kontolu simptoma depresije i anksioznosti.

MENTALNO ZDRAVLJE
Svake naredne godine zivota oko 20% adolescenata dozivece neki mentalni problem, najcesce depresiju ili anksioznost. Rizik za to je povecan broj nasilja, povredjivanja, gubitak osecaja za vrednost, a suicid je jedan od vodecih uzrocnika za smrt kod mladih. Pomoc u izgradnji zivotnih vrednosti tokom odrastanja mogu pomoci promociji mentalnog zdravlja mladih. Ako problemi postoje, moraju biti tretirani od strane strucnjaka.

PUŠENJE
Vecina pusaca sirom sveta pocelo je svoju naviku tokom mladosti. Danas se procenjuje da je preko 150 miliona pusaca. Broj se generalno povecava, posebno medju mladim zenama. Polovina njih ce prevremeno umreti kao posledica koriscenja duvana. Zabrana pusenja na javnim mestima, podizanje cena duvanskih proizvoda i propaganda o stenosti pusenja smanjice broj mladih ljudi koji pocinju da puse.

ŠTETNOST KORIŠĆENJA ALKOHOLA
Koriscenje alkohola medju mladima u porastu je u mnogim zemljama. Upotreba pocinje rano: 14 % devojcica i 18 % decaka uzrasta 13 do 15 god.u nisko i srednje razvijenom zemljama koristi alkohol. To smanjuje samokontolu i pospesuje rizicno ponasanje. To je primarni uzrocnik nesreca ( ukljucujuce i saobracajne ), nasilja ( posebno porodicnog ) i prevremene smrti.
Javno oglasavanje zabrane upotrebe alkohola i regulacija potrosnje, efikasne su strategije za njegovu smanjenu upotrebu.

NASILJE
Nasilje je jedno od vodecih uzrocnika smrti medju mladima, posebno muskog roda.
• priblizno 430 mladih 10 do 24 g. zavrsi fatalno usled interpersonalnog nasilja
Promocija zdravog vaspitnog odnosa izmedju roditelja i dece rano u detinjstvu predstavlja kljuc prevencije ove pojave. Stvarna i ozbiljna briga o mladim zrtvama nasilja moze pomoci psihickom i fizickom ishodu problema.
Nehoticni incidenti su tdje.veliki uzrocnici smtrnih ishoda ili invaliditeta mladih. Saobracajne nesrece dnevno odnesu 700 zivota. Savetovanje o bezbednoj voznji, striktno postovanje propisa, voznja bez alkohola i droga, kao i bezbedan javni prevoz mogu smanjiti broj saobracajnih nesreca.

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA nudi spektar aktivnosti kako bi obezbedila zdravu mladu populaciju:
• pronalazenje mnogo efikasnijih nacina za promociju zdravlja adolescenata, prevenciju zdravstvenih problema i odgovor na njih ako postoje
• pronalazenje metoda i uputstava koje ce se primenjivati u svim zemljama
• obezbediti kadar i institucije koji ce obezbediti da se zakoni primene
• izgradnja svesti u okviru porodice o vaznosti pravilnog vaspitanja
• podrzavanje zemalja koje su formulisale zakone, njihovu implementaciju i dalji razvoj