21.09. Svetski dan protiv Alchajmerove bolesti

alchajmer

ALCHAJMEROVA BOLEST - BOLEST KOJA PREVAZILAZI OBIČNO ZABORAVLJANJE

Demencija je termin koji označava gubitak pamćenja i drugih intelektualnih sposobnosti dovoljno izraženih da utiču na svakodnevni život obolelog. Opasnost od oboljevanja od demencije raste sa starosnom dobi, ali se neki oblici javljaju već u srednjim godinama. Većina starih ljudi uočava da povremeno ima problem sa pamćenjem, ali kada su ti problem učestali i kada osoba postane konfuzna, tada se već može posumnjati da se radi o nekoj vrsti demencije.

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije. Nastaje usled progresivnog oštećenja i odumiranja nervnih ćelija u kori mozga što za posledicu ima postepeni i nepovratni gubitak normalnih mentalnih f-ja: pamćenje, koncentracija, opažanje, mišljenje, govor, orijentacija u prostoru i vremenu, spretnost, ponašanje, raspoloženje,…

Procenjuje se da danas u svetu od ove bolesti boluje oko 30 miliona ljudi, a da se svake godine pojavi oko 4,6 miliona novih slučajeva. Do 2050.god broj obolelih premašiće 100 miliona, što je zabrinjavajući podatak. Zato se 21. septembar obeležava kao svetski dan obolelih od AB. Na taj dan organizacije i udruženja iz celog sveta ujedinjuju svoje napore za podizanje svesti o ovoj bolesti na globalnom nivou, sprovodeći razne mere i aktivnosti kojima se javnost dodatno informiše o ključnim problemima sa kojima se susreću oboleli i njihove porodice.

Od ključnog je značaja:
1. Rano prepoznavanje bolesti
- dobra informisanost i edukovanost populacije o početnim simptomima i manifestacijama bolesti
2. Odlaganje nagle progresije bolesti
- pouzdana dijagnostika i blagovremena primena terapije koja je u početnim stadijumima najefikasnija
3. Prilagođavanje života obolelom
- pravilan tretman i uspostavljenje dobre komunikacije sa obolelim
- prilagođavanje prostora i uslova sredine obolelom

ZNACI UPOZORENJA I SIMPTOMI BOLESTI
Simptomi AB se pojavljuju postepeno, tokom perioda od nekoliko godina i variraju od osobe do osobe. U tipičnim slučajevima bolest počinje sa smetnjama u pamćenju, teškoćama nalaženja reči ili izmenama raspoloženja. Posle šest meseci se javljaju i drugi problemi, za razliku od obične, fiziološke zaboravnosti koja se na pogoršava.

Ti znaci upozorenja su:
1. Poremećaj pamćenja
- stalno zaboravljanje skorašnjih događaja, sastanaka, imena, lica, smanjeno razumevanje i sposobnost učenja
2. Smanjena sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti i rutinskih radnji (oblačenje, parkiranje,…)
3. Teškoće u govoru, čitanju, pisanju
4. Dezorijentisanost u vremenu i prostoru
- osoba ne zna datum, mesec, godinu, godišnje doba, datum svog rođenja, ne snalazi se na poznatim mestima
5. Teškoće u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata
6. Teškoće u oblačenju, održavanju lične higijene, neravnoteža i nestabilno kretanje
7. Odlaganje i gubljenje stvari i optuživanje drugih za krađu
8. Promene u raspoloženju i ponašanju koje variraju od mirnoće i utučenosti do plača i besa bez ikakvog razloga
9. Oboleli postaju konfuzni, prestrašeni, sumnjičavi, misle da ih neko potkrada ili želi da im naudi
10. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, da ustaju noću, spremaju se da idu negde, odlutaju i izgube se
11. Vremenom gube normalne inhibicije, skidaju se pred drugim ljudima
12. U završnoj fazi bolesnici su vezani za postelju, ne kontrolišu mokrenje i stolicu, ne prepoznaju bliske osobe.

ŠTA SU UZROCI OPISANIH POJAVA?
Naučnici još uvek nisu utvrdili tačne uzročnike ove bolesti, ali je verovatno da je u većini slučajeva bolest uslovljena sa više udruženih činilaca.To su starost (> 65 god), porodična anamneza, genetske mutacije, teže povrede glave, stanje srca i krvnih sudova (hipertenzija, aterioskleroza, visok nivo holesterola), način života (konzumiranje alkohola, duvana, loša ishrana, prekomerna težina, fizička neaktivnost,…).

USPOSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Uspostavljanje dijagnoze je prvi korak u lečenju AB. Za uspešno postavljanje dg neophodan je otvoren razgovor između lekara, bolesnika i njegove porodice. Dobro informisana osoba bliska bolesniku može biti od većeg značaja nego razgovor sa samim bolesnikom.
Dijagnoza se postavlja pažljivim uzimanjem istorije bolesti i ispitivanjem bolesnikovog mentalnog i telesnog stanja. Lekar sprovodi i psihološke testove kojima se ispituje pamćenje ali i ostale kognitivne funkcije:govor, sposobnost mišljenja i rasuđivaja, prepoznavanje i upotreba predmeta. Ukoliko postoji sumnja da je AB slede drugi dodatni pregledi( snimanje mozga, analize krvi i dr telesnih tečnosti).

LEČENJE
Za sada ne postoje lekovi kojima se bolest može zaustaviti ili izlečiti, ali postoje medikamenti koji mogu da ublaže simptome demencije, da uspore napredovanje bolesti i da što duže očuvaju sposobnost i samostalnost bolesnika.
Od ključnog značaja je dugotrajan i redovan unos propisanih lekova. Pošto neki lekovi počinju da deluju tek nakon nekoliko nedelja, treba da budete strpljivi i uporni.
Neki bolesnici veoma brzo primećuju poboljšanje, dok se kod drugih u početku ne vidi nikakav napredak. Lekove u svakom slučaju treba uzimati onoliko dugo koliko vam je lekar propisao. Ne pridržavanje saveta lekara i svojevoljni prekid terapije dovodi do gubitka postignutih rezultata, a u nekim slučajevima i do pogoršanja simptoma.

ŽIVOT SA OSOBOM OBOLELOM OD AB I BRIGA O NJOJ
Samo saznanje i činjenica da neko iz vašeg neposrednog okruženja pati od AB izaziva veliki šok, strah i uznemirenost. Dijagnoza ove bolesti podrazumeva velike promene u životu obolelog. Na nove zadatke, izazove i obaveze morate biti spremni vi, njegovi bližnji. Morate se naoružati znanjem, strpljenjem, razumevanjem, saosećanjem.Važno je da obolelu osobu ohrabrite u njenoj borbi sa bolešću i da joj pružate osećaj sigurnosti.
Prilagodite aktivnosti i uslove sredine potrebama obolelog.
1. Uspostavite dnevne rutine-ustaljeni raspored organizovanih i isplaniranih dnevnih aktivnosti
2. Podržavajte nezavisnost i samostalnost obolele osobe
3. Pomozite im da očuvaju dostojanstvo, samopouzdanje
4. Izbegavajte sukobe i konfliktne situacije
5. Nemojte ih kritikovati, ponašajte se kao da je sve u redu i nemojte im davati povoda da budu razdražljivi i neraspoloženi
6. Zadržite smisao za humor, humor značajno ublažava stres
7. Podstičite fizičku aktivnost, zdravu ishranu, održavanje kondicije
8. Pomozite oboleloj osobi da najbolje iskoristi svoje sposobnosti i usmeri ih na pravi način
9. Održavajte dobru komunikaciju sa obolelim u skladu sa fazama bolesti kroz koje prolazi
10. Koristite podsetnike da biste pomogli obolelom da se seti potrebnih stvari, ljudi, događaja, mesta kako bi se sprečila konfuzija
11. Prilagodite životni prostor i sredinu potrebama i mogućnostima obolelog (spavaća soba, kupatilo, kuhinja, dvorište,…)

I ne zaboravite da mislite i na sebe. Napravite predah, kako se psihički ne biste preopteretili. Naučite da prepoznate sopstvene granice. Ne dozvolite da vama ovladaju osećanja tuge, krivice, ljutnje, besa. Nemojte se odricati stvari koje vam pričinjavaju zadovoljstvo, planirajte svoje vreme i ne zapostavljajte vase voljene.

VAŽNE ADRESE I UDRUŽENJA

Centar za poremećaje pamćenja i demencije
Klinika za Neurologiju KC Srbije
Dr Subotića 6, Beograd
Tel 011/3650105

Centar za demenciju i poremećaje pamćenja
Klinika za Neurologiju KC Vojvodine
Hajduk Veljkova 1, Novi Sad
Tel 021/4843673

Udruženje građana “Alchajmer”
Vladimira Nazora 17, Sremska Kamenica
Tel 021/464537
Mob 062/261232