15.10. Svetski dan čistih ruku

SNAGA JE U TVOJIM RUKAMA
Svetski dan čistih ruku obeležava se od 2008. godine u više od 70 zemalja širom sveta. Iako prvobitno kreiran za decu, svake godine se u aktivnosti obeležavanja ovog datuma uključi više od 200 miliona ljudi svih uzrasta iz preko 100 zemalja širom sveta. Glavni cilj obeležavanja Svetskog dana čistih ruku je sticanje pravilnih higijenskih navika i razvoj kulture pranja ruku sapunom.

Ruke su deo tela koji je najizloženiji mikroorganizmima. Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju uzročnika crevnih, respiratornih, kožnih bolesti, infekcija oka, kao i bolničkih infekcija. Zarazne bolesti se mogu preneti direktnim kontaktom kada se mikroorganizmi sa obolelog u bliskom kontaktu prenesu na zdravu osobu ili indirektnim, koji se ostvaruje putem zagađenih (kontaminiranih) predmeta i stvari koje je prethodno koristila bolesna osoba ili kliconoša (to mogu biti maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u toaletima, knjige i sl). Posebno osetljiva uzrasna kategorija su deca koja nemaju razvijene higijenske navike, kao i osobe smeštene u ustanove za mentalno obolele, koje nemaju sposobnost usvajanja osnovnih higijenskih navika.
Pranje ruku sapunom je jedna od najefektivnijih i najisplativijih mera prevencije najvećeg broja bolesti koje se prenose preko prljavih ruku. U „bolesti prljavih ruku" ubraja se mnoštvo zaraznih oboljenja različitog porekla. Uzročnici „bolesti prljavih ruku" su virusi (Hepatitis A – zarazna žutica, poliomijelitis – dečija paraliza, virusni prolivi), bakterije (trbušni tifus, dizenterija), paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza).

Pranje ruku sapunom je najefikasniji i najjeftiniji način sprečavanja dijareje i akutnih respiratornih infekcija, bolesti koje su odgovorne za 3,5 miliona smrtnih slučajeva dece u prvoj godini života godišnje, pre svega u zemljama u razvoju. Svake godine od dijareje u svetu umre skoro 2 miliona ljudi, a 90 procenata svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom čine deca mlađa od 5 godina. Skoro 90 procenata svih smrtnih slučajeva uzrokovanih dijarejom pripisuje se neispravnoj vodi, neadekvatnim sanitarno- zdravstvenim merama i neadekvatnoj ličnoj higijeni.
Tehnološki i finansijski gledano, pranje ruku je dostupno u svim zemljama i svim zajednicama i predstavlja najisplativiju zdravstvenu intervenciju. Procenjeno je da pranje ruku sapunom smanjuje rizik od nastanka bolesti praćenih dijarejom za 42–47 procenata. Ruke treba prati vodom i sapunom posle upotrebe toaleta, pre pripreme hrane, pre negovanja novorođenčeta i odojčeta.

Prema poslednjem populacionom istraživanju o zdravlju stanovništva Srbije, u našoj zemlji je 2006. godine 73,8% odraslih stanovnika redovno pralo ruke, što je značajan porast u odnosu na 2000. godinu kada je to činilo 67,4%. Najredovnije su to činili odrasli stanovnici do 35 godina starosti, žene, stanovnici gradskih naselja, Beograda i stanovnici iz kategorije najbogatijih.

Prema podacima Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije, u toku 2012. godine registrovana je 81, a u prvoj polovini 2013. godine 48 epidemija u kojima je put prenosa bio direktni ili indirektni kontakt.

Pranje ruku je od ključnog značaja za ispunjavanje Milenijumskih razvojnih ciljeva smanjenja smrtnih slučajeva kod dece ispod pet godina za dve trećine do 2015. godine. Ove godine, Svetski dan čistih ruku obeležava se pod sloganom „Snaga je u tvojim rukama!".

BOLESTI PRLjAVIH RUKU
U „bolesti prljavih ruku" ubraja se mnoštvo zaraznih oboljenja različite etiologije.

Uzročnici „bolesti prljavih ruku" su virusi (Hepatitis A – zarazna žutica, poliomijelitis – dečija paraliza, virusni prolivi), bakterije (trbušni tifus, dizenterija), paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza).

NAČIN PRENOŠENjA BOLESTI PRLjAVIH RUKU
Rezervoari crevnih zaraznih bolesti, bilo da su bolesnici ili kliconoše, prilikom defekacije (hepatitis A, trbušni tifus, dizenterija) ili uriniranja, zaprljaju ruke i ako ih ne operu na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu osobu.
Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju uzročnika crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti.
Posrednim dodirom (indirektnim kontaktom) koji se ostvaruje putem zagađenih (kontaminiranih) predmeta i stvari koje je prethodno koristila bolesna osoba ili kliconoša (to mogu biti maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u toaletima, knjige i sl) takođe se mogu preneti zarazne bolesti.
Zato:
• Ruke treba prati ne samo pre jela, već i posle korišćenja toaleta. Ako pranje ruku nije odmah izvodljivo (usled nepostojanja uslova) ne treba dodirivati usta, nos ili oči, kao i predmete preko kojih bi se naknadno zagadili prsti sve dok se ne operu ruke.
• Pranje ruku tekućom vodom i sapunom je izuzetno važna preventivna mera. Ruke (šake) služe kao direktan i kao indirektan put prenošenja zaraznih bolesti, a njihovim pranjem smanjuje se opasnost da se čovek zarazi i da zarazu prenese na druge.
• Posuda sa vodom u kojoj je sapun može da sadrži mikroorganizme – uzročnike zaraznih bolesti, pa je na takvim mestima poželjno koristiti tečni sapun u zatvorenom sistemu.
• Za brisanje ruku ne sme se upotrebljavati zajednički peškir, već treba koristiti papirne ubruse ili maramice, fen i slično ili sačekati da se ruke osuše.
• Epidemiološki gledano, suvi predmeti su bezbedniji od vlažnih, metalni od plastičnih ili papirnih (na metalnoj površini zarazne klice kraće opstaju), a oni izloženi suncu su bezbedniji od onih koji su držani u tami.
• Neophodno je higijenski ispravno postupati sa životnim namirnicama na njihovom putu od proizvodnje, transporta, uskladištenja, do rukovanja i serviranja.
• Jako zagađene predmete potrebno je dezinfikovati (dezinfekciono sredstvo koristiti prema uputstvima proizvođača) ili uništiti.

SAVETI VEZANI ZA BOLESTI PRLjAVIH RUKU
Mere prevencije obuhvataju:
- Edukaciju stanovništva u sprovođenju mera lične higijene i sanitacije (pranje ruku i higijensko otklanjanje otpadaka i izlučevina) i pojačan nadzor nad primenom ovih mera kod dece od strane roditelja, vaspitača i prosvetnih radnika.
- Obezbeđivanje snabdevanja higijenski ispravnom vodom za piće.
- Obezbeđivanje higijenskog uklanjanja otpadaka.
- Higijenske mere prilikom rukovanja hranom (priprema i konzumacija hrane)

Prepoznajte znake obolevanja od hepatitisa A:
- nagli početak
- pojava povišene temperature
- slabost
- gubitak apetita
- mučnina i povraćanje
- osećaj nelagodnosti u stomaku
- žuta prebojenost beonjača i kože
- promena boje mokraće (boja ćilibara) i stolice (obezbojavanje, krečno bela).

Izvor zaraze: oboleli
Način prenošenja:
- direktan kontakt sa zaraženim u periodu inkubacije (dve nedelje pre pojave simptoma) i u toku trajanja bolesti (tokom prve nedelje od pojave žutice)
- preko predmeta koje je oboleli koristio i dodirivao
- preko hrane i vode.

Inkubacija (period od početka infekcije do pojave znakova bolesti je 2–6 nedelja, prosečno 28–30 dana. U svakodnevnom životu, a pojačano u slučaju pojave obolevanja održavati higijenu higijensko-sanitarnog čvora u stanu/kući, vrtiću, školi, kolektivu, u javnim toaletima), koristiti higijenski ispravnu vodu za piće, održavati higijenu ruku prilikom rukovanja i pripreme hrane.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije - Dr Milan Jovanović Batut